Може ли се Америка ослободити зависности од “лаког новца”

Повратак на „стари“ неолиберални капитализам, какав смо знали не само пре пандемије, него пре кризе из 2008. је могућ, али уз велике ломове. Што се дуже америчка монетарна политика буде ослањала на убацивање новог новца, од чега је постала зависник, лом ће бити већи, каже за Спутњик адвокат и консултант Бранко Павловић.Он сматра да је дуго очекивано, недавно обраћање шефа америчких Федералних резерви (Фед) Џерома Пауела о даљој судбини политике јефтиног новца убациваног привреди посрнулој под притиском пандемије најавило тек козметичке промене у монетраној политици.Пауел је најавио да ће Фед, односно америчка централна банка, пре краја ове године почети да смањује износ долара које упумпава у привреду, али и да је до повећања каматних стопа још далеко.

Он је став образложио привредним растом и оценом да је велика јулска инфлација од 5,4 одсто на годишњем нивоу пролазна и да ће пасти на циљаних 2,0 посто. Следећег петка би требало и да уследи извештај о стопи запошљавања.

Аналитичари процењују да би на основу свих тих података крајем септембра Фед, који сваког месеца купује државне и хипотекарне обвезнице у вредности од 120 милијарди долара, могао да објави временски план за напуштање такве политике.На питање шта би то донело на глобалу, с обзиром на положај долара и америчке привреде у међународним оквирима, Павловић је изразио поприличну скепсу да би могло да дође до озбиљнијег напуштања te монетарне политике и да је реч о козметичким променама.

Пробни балон

Он Пауелову изјаву сматра врло избалансираном, пробни балон који треба да покаже да ли могу да држе тржиште под контролом, пре свега цене акција, цене злата, курс долара, како не би долазило до великих промена и великих крахова на берзама.

„То другим речима значи да ће Фед остати врло флексибилан и на прве знаке заустављања или слабљења привреде он ће поново наставити са упумпавањем новца. Када би заиста хтели да се враћају на стандардне методе монетране политике који су увек били развојно окренути онда би то свакако значило много веће смањење новца у оптицају, много веће инсистирање на повлачењу до сада пласираног новца и на повећању каматних стопа“, објашњава Павловић за Спутњик.То што је Пауел изјавио значи да Америка на дужи временски рок неће мењати садашњи курс, поготово имајући у виду да је 2022. година изборна за амерички Конгрес и трећину сената.

Структурални проблеми и губитак примата САД

На питање шта је то што ће бити одређујућа околност за враћање ствари у пређашње стање, он подсећа да то није само стање пре пандемије, већ пре кризне 2008. године. Од тада, каже, слушамо како ће се ствари вратити у пређашње стање.

Он подсећа да низ економиста сматра да висока инфлација уопште неће бити пролазног карактера, како то Пауел каже. По оцени Павловића, управо инфлација у дужем временском периоду била би окидач који би их приморао да смање новац у оптицају и да му се чини да ће они сигурно и скоро читаву 2022. годину возити на истој монетарној политици, као и у претходних 13 година.

Зависници – само одлажу неизбежно

На питање да ли је уопште могуће враћање на старо после толико дугог периода, током кога су се и ствари у свету и у геополитичкој и економској сфери толико промениле, он каже да је то не само могуће, него и нужно, само што то носи огромне ломове у економској, па онда и у политичкој сфери.

За САД би, како сматра, било благодатно да су што пре кренули на враћање на класичне мере монетарне политике, одустајући од , како их зову, квантитативних олакшица. То није ништа друго до еуфемизам за неограничено креирање нових новчаних маса, од којих је привреда добрим делом постала зависна и без тог новца би банкротирала. А за вођење такве политике би неко у једном тренутку, за годину, две, или три, морао да плати цену, сматра Павловић. Они, свакако, то не желе, и зато одлажу целу ствар, али то бесконачно не може да траје, само што ће лом бити много већи, уверен је наш саговорник.

Прва на удару ЕУ

„Они се надају да ће нека друга генерација морати да се носи са тим проблемима згртања богатства ниначему, чиме се они у ствари баве“, истиче овај консултант.На питање кога би тај велики лом, с обзиром на позицију долара и Америке у свету, повукао за собом, он каже да је то тешко прогнозирати, али да ће, као и 2008. године, главни ударац сигурно бити на земљама ЕУ и запада.Сигурно ће Азија и Аустралија поново проћи много боље него други, а можда је једина непознаница у којој мери је Русија заштићенија него што је била у претходном периоду када је због ломова на Западу имала рецесију, али нешто мању од других.Павловић међутим, истиче да је у овом тренутку немогуће тачно прогнозирати у којој мери ће кога то да погоди и на кога ће остави дуже негативне последице.

About Администратор

Тим администратора презентације Бранка Павловића.