Može li se Amerika osloboditi zavisnosti od “lakog novca”

Povratak na „stari“ neoliberalni kapitalizam, kakav smo znali ne samo pre pandemije, nego pre krize iz 2008. je moguć, ali uz velike lomove. Što se duže američka monetarna politika bude oslanjala na ubacivanje novog novca, od čega je postala zavisnik, lom će biti veći, kaže za Sputnjik advokat i konsultant Branko Pavlović.On smatra da je dugo očekivano, nedavno obraćanje šefa američkih Federalnih rezervi (Fed) Džeroma Pauela o daljoj sudbini politike jeftinog novca ubacivanog privredi posrnuloj pod pritiskom pandemije najavilo tek kozmetičke promene u monetranoj politici.Pauel je najavio da će Fed, odnosno američka centralna banka, pre kraja ove godine početi da smanjuje iznos dolara koje upumpava u privredu, ali i da je do povećanja kamatnih stopa još daleko.

On je stav obrazložio privrednim rastom i ocenom da je velika julska inflacija od 5,4 odsto na godišnjem nivou prolazna i da će pasti na ciljanih 2,0 posto. Sledećeg petka bi trebalo i da usledi izveštaj o stopi zapošljavanja.

Analitičari procenjuju da bi na osnovu svih tih podataka krajem septembra Fed, koji svakog meseca kupuje državne i hipotekarne obveznice u vrednosti od 120 milijardi dolara, mogao da objavi vremenski plan za napuštanje takve politike.Na pitanje šta bi to donelo na globalu, s obzirom na položaj dolara i američke privrede u međunarodnim okvirima, Pavlović je izrazio popriličnu skepsu da bi moglo da dođe do ozbiljnijeg napuštanja te monetarne politike i da je reč o kozmetičkim promenama.

Probni balon

On Pauelovu izjavu smatra vrlo izbalansiranom, probni balon koji treba da pokaže da li mogu da drže tržište pod kontrolom, pre svega cene akcija, cene zlata, kurs dolara, kako ne bi dolazilo do velikih promena i velikih krahova na berzama.

„To drugim rečima znači da će Fed ostati vrlo fleksibilan i na prve znake zaustavljanja ili slabljenja privrede on će ponovo nastaviti sa upumpavanjem novca. Kada bi zaista hteli da se vraćaju na standardne metode monetrane politike koji su uvek bili razvojno okrenuti onda bi to svakako značilo mnogo veće smanjenje novca u opticaju, mnogo veće insistiranje na povlačenju do sada plasiranog novca i na povećanju kamatnih stopa“, objašnjava Pavlović za Sputnjik.To što je Pauel izjavio znači da Amerika na duži vremenski rok neće menjati sadašnji kurs, pogotovo imajući u vidu da je 2022. godina izborna za američki Kongres i trećinu senata.

Strukturalni problemi i gubitak primata SAD

Na pitanje šta je to što će biti određujuća okolnost za vraćanje stvari u pređašnje stanje, on podseća da to nije samo stanje pre pandemije, već pre krizne 2008. godine. Od tada, kaže, slušamo kako će se stvari vratiti u pređašnje stanje.

On podseća da niz ekonomista smatra da visoka inflacija uopšte neće biti prolaznog karaktera, kako to Pauel kaže. Po oceni Pavlovića, upravo inflacija u dužem vremenskom periodu bila bi okidač koji bi ih primorao da smanje novac u opticaju i da mu se čini da će oni sigurno i skoro čitavu 2022. godinu voziti na istoj monetarnoj politici, kao i u prethodnih 13 godina.

Zavisnici – samo odlažu neizbežno

Na pitanje da li je uopšte moguće vraćanje na staro posle toliko dugog perioda, tokom koga su se i stvari u svetu i u geopolitičkoj i ekonomskoj sferi toliko promenile, on kaže da je to ne samo moguće, nego i nužno, samo što to nosi ogromne lomove u ekonomskoj, pa onda i u političkoj sferi.

Za SAD bi, kako smatra, bilo blagodatno da su što pre krenuli na vraćanje na klasične mere monetarne politike, odustajući od , kako ih zovu, kvantitativnih olakšica. To nije ništa drugo do eufemizam za neograničeno kreiranje novih novčanih masa, od kojih je privreda dobrim delom postala zavisna i bez tog novca bi bankrotirala. A za vođenje takve politike bi neko u jednom trenutku, za godinu, dve, ili tri, morao da plati cenu, smatra Pavlović. Oni, svakako, to ne žele, i zato odlažu celu stvar, ali to beskonačno ne može da traje, samo što će lom biti mnogo veći, uveren je naš sagovornik.

Prva na udaru EU

„Oni se nadaju da će neka druga generacija morati da se nosi sa tim problemima zgrtanja bogatstva ninačemu, čime se oni u stvari bave“, ističe ovaj konsultant.Na pitanje koga bi taj veliki lom, s obzirom na poziciju dolara i Amerike u svetu, povukao za sobom, on kaže da je to teško prognozirati, ali da će, kao i 2008. godine, glavni udarac sigurno biti na zemljama EU i zapada.Sigurno će Azija i Australija ponovo proći mnogo bolje nego drugi, a možda je jedina nepoznanica u kojoj meri je Rusija zaštićenija nego što je bila u prethodnom periodu kada je zbog lomova na Zapadu imala recesiju, ali nešto manju od drugih.Pavlović međutim, ističe da je u ovom trenutku nemoguće tačno prognozirati u kojoj meri će koga to da pogodi i na koga će ostavi duže negativne posledice.

About Administrator

Tim administratora prezentacije Branka Pavlovića.