Srbija dobila „zamenu“ za članstvo u EU – smokvin list iz Brisela

SPUTNIK Srbija, 08.10.2021., Sandra Čerin

Na minulom samitu sa predstavnicima EU na Brdu kod Kranja zemlje Zapadnog Balkana nisu dobile garancije da će se njihov put evrointegracija okončati članstvom, ali jesu dobile ekonomski plan i investicioni paket od oko 30 milijardi evra za region u narednih sedam godina. Jasno je da je to „smokvin list“, kaže advokat i konsultant Branko Pavlović.

Komentarišući plan Brisela za podsticanjem dugoročnog, zelenog društveno-ekonomskog oporavka i konkurentnosti ovog regiona, sagovornik Sputnjika napominje da je ovo što EU nudi zapravo reciklirana ideja, odnosno program koji je Evropska komisija usvojila još pre godinu dana.

Reciklirana ideja i „smokvin list“

„Pošto nisu mogli da izađu na takozvani samit Evropske unije i Zapadnog Balkana sa idejom „mi nismo kompletni bez vas“, a bez ičega što bi bilo opipljivo u najavi za države koje konkurišu da postanu članice EU, onda su se dosetili da bi bilo dobro medijski plasirati kao novo – nešto što je usvojeno pre godinu dana. Pritom, struktura tih 30 milijardi o kojima se govori sastoji se iz dva dela, pri čemu je jedan deo 9 milijardi koje će Evropska komisija obezbediti u vidu grantova za različite projekte, a kod preostalog dela, dakle još oko očekivanih 20 milijardi, računa se na investicije, kreditne linije i tako dalje, za koje će Evropska komisija obezbediti garantnu šemu koja bi trebalo da obori kamate na ta zaduženja državama Zapadnog Balkana, odnosno da im budu povoljniji krediti. Dakle, povoljnost je u navodno mogućoj nižoj kamati“, objašnjava Pavlović.

U tom smislu, dodaje Pavlović, mi zapravo govorimo o 9 milijardi evra koje EU daje državama Zapadnog Balkana u periodu od narednih sedam godina, dok se za preostale investicije računa da bi mogle biti oko 20 milijardi u periodu od deset godina.

Grantovi EU rezultat straha od Kine

„Kada je reč o ovih devet milijardi, tu sigurno ima dobrih stvari i to ne treba odbacivati, jer nije sporno da je državama Zapadnog Balkana potrebna bolja infarstruktura, niti da su nam potrebne investicije u manje zagađivanje vazduha ili bolje upravljanje otpadom. Tako da tu postoji značajan deo stvari koje su dobre, ali čitav taj paket grantova je nastao iz straha da će Kina popuniti čitav taj prostor i zapravo potisnuti privrede Evropske unije. Naime, kada EU daje grantove, naravno da će njene kompanije biti nosioci svih tih projekata. Država će konkurisati projektima, ali će onda kroz tenderske, konsultantske i druge procedure zapravo nosioci izvođenja tih poslova biti zemlje iz Evropske unije, tako da ti grantovi za Evropsku komisiju predstavljaju odličnu vrstu prikrivene subvencije sopstvene privrede“, ukazuje Pavlović.

Kako dodaje, Srbija može očekivati da povuče trećinu sredstava, te da to treba pametno iskoristiti.„Treba dobro osmisliti te projekte i tu ima prostora da se usaglase interesi nosećih privreda Evropske unije sa našim, srpskim interesima. Ne kažem, dakle, da tu nema koristi za Srbiju, ali je dimenzija te koristi na nivou 400 ili 500 miliona godišnje u periodu od sedam godina, a ideja nije nova i sasvim sigurno ne može dovesti ni do kakvog preokreta u privrednom razvoju Srbije“, smatra Pavlović.

Politička uslovljavanja

Na pitanje da li predviđena sredstva predstavljaju dovoljnu kompenzaciju za odsustvo garancija da će države Zapadnog Balkana jednog dana postati članice Evropske unije, Branko Pavlović je jasan:„To nikada ne bi ni moglo da bude dovoljno i jasno je da je to samo „smokvin list”, tim pre jer oni zapravo u tim svojim programima govore o političkom uslovljavanju. Prvo govore kako je to sve divno, ali onda kažu da sve to zavisi od poštovanja reformi, pa je jasno da to nisu bezuslovna sredstva. Ona su formalno bezuslovna, ali suštinski, u realizaciji, neće biti bezuslovna. Drugim rečima, imali smo delimičnu sreću da se Evropska unija uplašila Kine kao konkurenta na ovim prostorima, pa je uopšte morala nečim da reaguje, pri čemu Evropska komisija, sledeći svoju logiku, uvek zadržava mogućnost političkog uslovljavanja što, na primer, ne postoji kod kineskih ili ruskih investicija. Tako da su zapravo morali nečim da začine samit u Sloveniji, jer bi on u suprotnom bio potpuni fijasko.“Ekonomskim i investicionim planom Brisela, kako se navodi, može se „podržati zelena i digitalna tranzicija regiona i podstaći održiva povezanost, regionalna integracija i trgovina“, a od partnera sa Zapadnog Balkana se zahteva da odlučno preduzmu ekonomske i socijalne reforme, kao i da ojačaju vladavinu prava.

About Administrator

Tim administratora prezentacije Branka Pavlovića.